ГРАЃАНСКА ПЛАТФОРМА

Na sednici Skup{tine Republike Makedonije koja je odr`ana 1. novembra 2002. godine, Branko Crvenkovski, u svojstvu mandatara za sastavqawe nove Vlade, izmeÚu ostalog je izjavio: "Istovremeno pozivam javnost, medie i nevladin sektor da produ`e da budu de`urna savest dru{tva i rada dr`avnih institucija."

Nevladin sektor je prihvatio taj izazov i odgovornost tri meseca pre toga, ukqu~uju¢i se u projekat "GraÚanska platforma za mir i stabilnost"[1]. Projekat je zapo~eo sa radionicom za analizu i uporeÚivawe prioriteta politi~kih partija datih u predizbornim programima, i prioriteta graÚana koji su utvrÚeni na osnovu raspolo`ivih istra`ivawa javnog mwewa. Na osnovu tog procesa, u kome je u~estvovalo 33 aktivista nevladinih organizacija i stru~na lica, pripremqen je dokument "Prioriteti nasuprot prioritetima". Zatim su usledili javni nastupi organizovani u Skopqu, Velesu, Prilepu, Ki~evu, [tipu, Kumanovu, Tetovu, Bitoqu, Strugi i Strumici na kojima je vi{e od 500 graÚana iskazalo svoje mi{qewe na kojim osnovama se zasniva mir i stabilnost ove dr`ave. To smo preto~ili u dokument "GraÚanska platforma za mir i stabilnost", u kome smo naveli prioritete, sugerisali pristup, ali smo locirali i odgovornost. Dokumenat smo predali, odnosno dostavili do svih politi~kih partija pre izbora.

I nismo ostali na tome. Bez poziva smo nastavili da pratimo koliko je Vlada poslu{ala glas graÚana i {ta i kako ispuwava od obe¢anog.

Ovaj dokumenat sadr`i sagledavawa tra`enog, obe¢anog i napravqenog. U wemu su na sistematiziran na~in prikazane analize i sagledavawa koje su napravili eksperti za oblasti ukqu~ene u "GraÚansku platformu za mir i stabilnost" i to: Pravna dr`ava - Nexat Elezi, sudija Osnovnog suda u Ki~evu; Ekonomsko stawe-prof. dr. [aban Prevala, viceguverner NBRM; Socijalna pitawa-prof. dr. Qup~o Pe~ijareski, Ekonomski fakultet, Prilep; Bezbednosna situacija-Gojko Eftovski, novinar, Tetovo; Lokalna samouprava-mr. Miroslav Stojanov, Bitoq; Poboq{awe meÚunarodnog polo`aja-Kalina Miqovska, EU trener, Skopqe. Kao osnova su kori{¢eni programi politi~kih partija koje su formirale Vladu, ekspoze Premijera, javno iskazawa zalagawa vladinih predstavnika i informacije o dnevnim dogaÚajima prezentirane u mediima.

Analiza i montoring programa Vlade u prvih 100 dana je dokumenat namewen svim dru{venim ~iniocima u Republici Makedoniji. Preko wega, kao nevladnine organizacije poku{avamo da doprinesemo i da u~estvujemo u kreirawu javne politike u Republici Makedoniji.

A {to se ti~e poziva, prihvatamo ga sa potpunom odgovorno{¢u i produ`i¢emo da "de`uramo".

U usvojenoj GraÚanskoj platformi za mir i stabilnost bili su istaknuti slede¢i va`niji zadaci za period koji se poklapa sa mandatom nove Vlade:

U onom delu Vladinog programa koji obraÚuje razvoj pravne dr`ave, predviÚeni su prioriteti koji su prethodno ukqu~eni u GraÚansku platformu za mir i stabilnost. Tako su u programu Vlade, pored drugog, predviÚeni i slede¢i zadaci:

TakoÚe, u navedenom programu se insistira i na uspostavqawu poverewa u institucije sistema oja~avawem nezavisnog sudstva i unapreÚewem ~ovekovih prava.

U okviru grupe zadataka vezanih za ekonomski napredak dr`ave i blagostawe wenih graÚana, oceweno je da je za obezbeÚewe ekonomskog razvoja Republike Makedonije i blagostawa wenih graÚana potrebno:

TakoÚe, zatra`eno je da se buxetska sredstva rasporeÚuju i tro{e namenski i transparentno. Pri tome, ne sme da se zapostavi razvojna komponenta u iskori{¢avawu buxetskih sredstava.

ObezbeÚivawe uslova za razvoj privatnih biznisa i poqoprivrede se ocewuje kao budu¢i doprinos pove¢awu zaposlenosti i poboq{awu standarda graÚana. Zato se name¢e potreba za obezbeÚivawem br`eg i jednostavnijeg osnovawa malih i sredwih preduze¢a, za smawivawem doprinosa, obezbeÚivawem povlastica za doma¢e i strane investitore i obezbeÚivawem povoqnih kredita.

Razumqivo je da su u dokumentima koji su prilo`eni Platformi, bili predviÚeni i drugi zadaci kao {to su: vi{i ekonomski rast, investicije, reforma bankarskog sistema, promene u fiskalnoj politici, zavr{avawe privatizacije preduze¢a, promene u deviznoj politici, daqi razvoj industrije i dr.

Polaze¢i od teksta dokumenta "Prioriteti nasuprot prioritetima" pripremqenog u okviru projekta "GraÚanska platforma za mir i stabilnost", mo`e da se utvrdi da su osnovni prioriteti iz sfere socijalnog `ivota koji su obuhva¢eni ovom platformom, slede¢i:

- strate{ki plan za eliminaciju socijalnog pada i siroma{tva (smawewe siroma{tva);

Imaju¢i u vidu da celovit tekst programa za rad Vlade u periodu od 2002. do 2006. godine nije bio javno publikovan, pri utvrÚivawu u kojoj meri je Vlada uzela u obzir ove prioritete, kori{¢eno je ekspoze Branka Crvenkovskog, mandatora za sastavqawe nove Vlade Republike Makedonije. Imaju¢i u vidu ovaj dokument koji predstavqa relevantan indikator za budu¢e smernice delovawa Vlade, evidentno je da su u wemu, u velikoj meri, anticipirani prioriteti sodr`ani u GraÚanskoj platformi za mir i stabilnost.

- Vlada Republike Makedonije ve¢ u prvih sto dana od svog formirawa, u saradwi sa doma¢im i meÚunarodnim ekspertima, da izradi Nacionalnu strategiju za spre~avawe nezaposlenosti i smawewe siroma{tva;

- Vlada da vodi poresku politiku koja ¢e se zasnivati na principima neutralnosti i pravi~nosti;

- Vlada da vodi politiku socijalnog partnerstva sa sindikatima za ostvarivawe prava radnika i wihove za{tite.

Nesumqivo da prethodna sagledavawa premijera predstavqaju jasnu potvrdu da se poklapaju prioriteti za budu¢e delovawe Vlade i onih koji su obuhva¢eni u GraÚanskoj platformi za mir i stabilnost, a to su pre svega, smawewe stope siroma{tva, pove¢awe zaposlenosti i poboq{awe `ivotnog standarda i socijalne sigurnosti graÚana Republike Makedonije.

Kad je u pitawu unapreÚewe bezbednosne situacije u Republici Makedoniji, analiza sadr`aja Programa rada Vlade Republike Makedonije u periodu od 2002. do 2006. godine, potvrÚuje da su sadr`aji "GraÚanske platforme za mir i stabilnost" ugraÚeni, doprecizirani i doraÚeni. Od devet prioritetnih zadataka i ciqeva, ~ak tri se odnose na ovu sferu, i precizirani su kao:

- vra¢awe mira u zemqu i uspostavqawe bezbednosti za svakog graÚanina i sigurnosti vlasni{tva na svakom delu teritorije Makedonije;

- vra¢awe prisilno iseqenih lica iz wihovih domova, hitna obnova wihovih porodi~nih ogwi{ta i privrednih kapaciteta uni{tenih u pro{logodi{wem vojnom konfliktu;

- vra¢awe poverewa izmeÚu graÚana razli~ite etni~ke pripadnosti i eliminisawe eventualnog ose¢awa diskriminacije, straha i nepoverewa.

U posebnoj, sedmoj glavi Programa, posebno su elaborirana pitawa na koja se sugeri{e i u GPMS-u, posebno u odnosu na graÚewe meÚuetni~kog poverewa. Dono{ewe preostalih zakona iz Okvirnog sporazuma, sprovoÚewe Zakona za oduzimawe oru`ja, obezbeÚivawe odgovaraju¢e zastupqenosti etni~kih zajednica u strukturama bezbednosti, kao i drugi programski zadaci. I u samom ekspozeu mandatora, najve¢i prioritet je dat upravo pitawu povratka mira, bezbednosti i sigurnosti.

Jedan od programskih zadataka koji je definisan u "GraÚanskoj platformi za mir i stabilnost", jeste i razvoj lokalne samouprave i decentralizacija.

Zakon o lokalnoj samoupravi je donela Skup{tina Republike Makedonije na sednici koja je odr`ana 24. januara 2002. godine. U wemu se obraÚuju odnosi i nadle`nosti na op{tinskom nivou, participacija graÚana u procesima predlagawa i dono{ewa odreÚenih odluka, kao i odnos op{tinske i centralne vlasti.

Stav graÚana u odnosu na decentralizaciju vlasti polazi od elementarnog prava da oni sami treba da budu ukqu~eni u veliki deo aktivnosti koje su povezane sa procesima odlu~ivawa, posebno zna~ajni kad se radi o lokalnim problemima i aktivnostima. Ovo je posebno zna~ajno, od aspekta da oni, kao poreski obveznici, ne treba samo da imaju obaveze puwewa dr`avnog buxeta, ve¢ imaju pravo da odlu~uju kako i gde treba da se upotrebi wihov novac.

U prezentiranom dokumentu pod naslovom "Prioriteti nasuprot prioritetima" graÚani su istakli da je potrebno ve¢e osamostaqivawe i ve¢a autonomija lokalnih zajednica, kao i wihova ve¢a participacija. TakoÚe, oni isti~u da je potrebno da se "zaokru`i zakonodavstvo u ovoj oblasti kao i wegovo efektivno primewivawe" kao najva`niji uslov za "uspe{an razvoj lokalne samouprave". Sli~na konstatacija je upotrebqena i u dokumentu projekta " GraÚanska platforma za mir i stabilnost".

"GraÚanska platforma za mir i stabilnost" u pripremqenom tekstu se zala`e i za poboq{awe meÚunarodne pozicije Republike Makedonije, ne zanemaruju¢i ~iwenicu da je Republika Makedonija bila jedna od prvih zemaqa i u regionu koja je zapo~ela proces stabilizacije i asocijacije sa EU i celokupnog pribli`avawa evroatlanskim strukturama.

U svom ekspozeu pred Skup{tinom Republike Makedonije, premijer Branko Crvenkovski, deklarativno je istakao zalagawe nove Vlade za integrisawem u EU, nagla{avaju¢i da bi svako drugo opredeqewe bilo "istorijski ¢orsokak". TakoÚe, premijer je najavio rad nove Vlade izjavquju¢i da se"bitka za ostvarivawe strate{kih opredeqewa Vlade ne dobija u Briselu, ve¢ tu, u Makedoniji."

Nagla{avaju¢i da je opredeqewe za brzu integraciju u NATO i EU opredeqewe i svih dosada{wih vlada kao i skoro svih partija koje su se pojavile na makedonskoj politi~koj sceni, premijer uverava da opredeqewe nove Vlade nije samo deklarativno ve¢ je su{tinsko opredeqewe.

^iwenica da i po isteku prvih 100 dana od rada nove Vlade, jo{ uvek nije utvrÚen program za rad Vlade, i {to i po isteku prvih 100 dana od wenog konstituisawe ne mo`e da se napravi analiza wenog rada, govori da kako po pitawu evroatlanskih integracija, tako i po svim drugim pitawima, nova Vlada nema do kraja jasnu strategiju za svoje delovawe.

U programima politi~kih partija koje sa~iwavaju ovu vladinu koaliciju, za odreÚena pitawa su izlo`eni skoro identi~ni stavovi, dok su za neka pitawa utvrÚeni sasvim razli~iti stavovi.

Kad je u pitawu razvoj pravne dr`ave, SDSM predviÚa vra¢awe ugleda i dostojanstva institucijama vlasti, za{titu qudskih i mawinskih prava, po{tovawe Ustava i zakona nezavisno od etni~ke, verske ili politi~ke pripadnosti graÚana, razvijawe nezavisnog sudstva sa po{tovawem ustavnog na~ela o samostalnoj sudskoj vlasti i realizaciju projekta za samostalni sudski buxet. TakoÚe, predviÚena je efikasna borba protiv korupcije koja podrazumeva strategiju za borbu protiv organiziranog kriminala i suzbijawe korupcije. SDSM predviÚa i otvoreno su~eqavawe sa nepotizmom u javnom sektoru, kao i po{tovawe pravne dr`ave i vladawe prava na celoj teritoriji Republike Makedonije.

Participijent u Vladi, LDP, u svom programu se zala`e za reforme u javnoj administraciji, sa paralelnom brigom za egzistenciju svih qudi koji ¢e morati da je napuste, za profesionalnu dr`avnu administraciju ~iji rad ¢e se zasnivati na principima kompetentnosti, odgovornosti, transparentnosti i partijske neutralnosti. Svakako, LDP se zala`e i za borbu protiv korupcije, dok se DUI zala`e za jednakost svih graÚana pred zakonom, decentralizaciju vlasti sa razvojem lokalne samouprave, preko potpune implementacije Ohridskiog Okvirnog sporazuma.

Zna~ajan deo programa pobedni~kih politi~kih partija postao je sastavan deo i Programa/ekspozea nove Vlade koji je usvojila Skup{tina Republike Makedonije dana kada je konstituisana sama Vlada.

U su{tini, operacionalizira se ono {to je bilo notirano u "GraÚanskoj platformi za mir i stabilnost"(prvo u izbornim programima SDSM-a i

LDP-a, a zatim i u Programu nove Vlade). Pri tome, kao prioritetni zadaci u ekonomskoj sferi, istaknuti su:

Polaze¢i od ~iwenice da su prioriteti Vlade u okviru re{avawa problema u socijalnoj sferi ve¢ izlo`eni u prethodnom tekstu, u daqem tekstu je elaborirana wihova kompatibilnost sa prioritetima sadr`anim u predizbornim programima politi~kih partija koje participiraju u radu Vlade.

Socijaldemokratski savez Makedonije, u odnosu na re{avawe problema u socijalnoj sferi, u svom predizbornom programu predla`e smawivawe nezaposlenosti kao prvenstven zadatak. Za ostvarivawe ovog svog ciqa, Vlada predla`e veliki broj mera za koje smatra da ¢e dati brze i vidqive efekte. Radi se, pre svega, o obezbeÚivawu odgovaraju¢ih poreskih olak{ica za rabotodavce i vr{ioce samostalnih delatnosti, obezbeÚivawu mikrokredita sa povoqnim uslovima za zapo~iwawe porodi~nog biznisa, odnosno samozapo{qavawe, o davawu podr{ke pri formirawu malih i sredwih preduze¢a, davawu tehni~ke pomo¢i za inicirawe i realizaciju strukturalnih promena kod ekonomskih subjekata, obezbeÚivawu dopunskih poreskih olak{ica, kreditirawu i subvencionirawu plata pri zapo{qavawu invalidiziranih lica i lica sa smetwama u razvoju, organizovawu javnih radova za projekte iz oblasti komunalne infrastrukture, ekologije i drugo, finansirawu programa za obuku, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju, razvoj pojedina~nih ve{tina ili sticawe odreÚenih kowukturnih znawa.

TakoÚe, u predizbornom programu SDSM-a decidno je napisano: "Imamo nacinalan program za borbu protiv siroma{tva". Naime, SDSM isti~e u svom predizbornom programu da siroma{tvo ne mo`e da is~ezne preko no¢i. Ali, ne¢e se dozvoliti da produ`i proces socijalnog raslojavawa, pri ~emu se na jednoj strani preko no¢i formira bogat sloj, dok s druge strane ve¢ina ostaje u siroma{tvu.

Pri tome, za uspe{nu realizaciju svog Nacionalnog programa za borbu protiv siroma{tva, Vlada smatra da je neophodno da svoje delovawe usmeri ka re{avawu socijalnih problema (nezaposlenosti, socijalnog raslojavawa, siroma{tva), re{avawu ekonomskih i zdravstvenih problema. Istovremeno, smatra da je neophodno da socijalna pomo¢ doÚe u prave ruke.

Kad su u pitawu problemi iz socijalne sfere, Liberalno-demokratska partija u svom predizbornom programu predla`e Nacionalan ugovor za pove¢awe zapo{qavawa koji bi se skqu~io izmeÚu Vlade, sindikata i rabotodavaca. Pri tome, "ugovor ¢e predstavqati napor da se podstakne mobilnost rada, wegova fleksibilnost, garantirano otvarawe novih radnih mesta, eleminisawe "divqe zaposlenih" odnosno, wihovo prijavqivawe i osigurawe. Istovremeno, u ugovoru se pojedina~no preciziraju obaveze svih partnera.

U svom izbornom programu, Liberalno-demokratskata partija predla`e i odgovaraju¢u socijalnu politiku za ubla`avawe i savlaÚivawe siroma{tva.

Demokratska unija za integraciju u svom programu posve¢uje mnogo mawu pa`wu re{avawu problema iz socijalne sfere. Naime, na osnovu analiziranih segmenata iz wihovog predizbornog programa, eksplicitno je iznesen wihov stav kao anga`man za izgraÚivawe savremenog ekonomskog sistema koji treba da stvori prostor i garancije za strane investicije {to bi neminovno dovelo da smawewa siroma{tva.

Iz prethodnog o~igledno proizilazi da postoji visok stepen korelacije izmeÚu sadr`ina predizbornih programa partija koje su danas na vlasti i programa Vlade, kad je u pitawu re{avawe problema iz socijalne sfere. Pri tome, treba da se zabele`i, posebno kad su u pitawu Socijaldemokratski savez Makedonije i Liberalno-demokratska partija, da predizborni programi partija mnogo detaqnije elaboriraju re{avawe socijalnih problema nego generalni program Vlade, odnosno ekspoze premijera. U tom kontekstu se ~ini da treba da se pri~eka najavqen (jo{ uvek neizraÚen) detaqni program za rad Vlade da bi se dobila realnija predstava za to u kojoj ¢e meri u program Vlade biti inkorporirani konkretni predlozi za prevazila`ewe socijalnih problema, sadr`ani u predizbornim programima partija na vlasti.

Programi participijenata u vlasti oli~enih u koaliciji "Za Makedoniju zajedno", koju sa~iwavaju 10 politi~kih partija iz razli~itih etni~kih zajednica, a u kojoj su najuticajniji SDSM i LDP s jedne strane, i Demokratska unija za integraciju, kao pobedni~ka partija iz albanske etni~ke zajednice, su sa razli~itim gledi{tima za situaciju. O~igledno je da po pitawu mira i bezbednosti, koalicija "Za"je decidna i weni programski zadaci modificirani u programu Vlade su skoro potpuno iscrpqeni, ukqu~uju¢i i pitawe etni~ke zastupqenosti u strukturama bezbednosti. Na osnovu raspolo`ivih materijala, DUI se fokusira, u sferi odbrane i bezbednosti, na sastav snaga bezbednosti koje "ne oslikavaju etni~ku kompoziciju stanovni{tva", zalagaju¢i se za "ukqu~ivawe {to ve¢eg broja Albanaca u dr`avne strukture odbrane i bezbednosti" potse¢aju¢i na obaveze koje u ovom smislu proizilaze iz Ohridskog okvirnog sporazuma.

U ovom segmentu, Vlada se u svom programu zala`e za "sposobne, profesionalno dobro obu~ene i dobro opremqene bezbednosne snage koje ¢e odra`avati etni~ki sastav stanovni{tva". Sam premijer, u ulozi mandatora, u svom ekspozeu, kao posebno i prioritetno, elaborira pitawe mira i bezbednosti u zemqi, nagla{avaju¢i da je to prvi posao i zadatak nove Vlada. Premijer je kategori~an u stavu da mnogo toga u zemqi zavisi od "celovitog sprovoÚewa Ohridskog okvirnog sporazuma koji ¢e za ovu Vladu biti jedan od najzna~ajnijih prioriteta. Stojimo iza svake re~i i zapete. Sprove{¢emo sve kao {to je dogovoreno. Ni{ta vi{e, niti i{ta mawe. Treba da razumemo i prihfatimo da Makedonija pripada svima podjednako i da niko nema ekskluzivno pravo vlasni{tva na wu".

Politi~ke partije koje su formirale Vladu u svojim izbornim programima nisu posvetile pa`wu razvoju lokalne samouprave u poreÚewu sa onim {to su posvetile nekim drugim segmentima u svojim programima (bezbednost, ekonomija, socijalna za{tita, obrazovawe i td). U svojim izbornim programima, partije su obe¢ale da ¢e slu{ati glas naroda i da ¢e "SDSM podsticati graÚane neposredno da u~estvuju u obavqawu poslova koje su u nadle`nosti lokalne samouprave". TakoÚe, partije su obe¢ale da ¢e graÚanima da obezbede u~estvovawe u utvrÚivawu pitawa od krucijalnog zna~aja za proces decentralizacije. Sa svoje strane, LDP smatra da ¢e oja~ane lokalne strukture otvoriti "mogu¢nosti svim graÚanima da u~estvuju u dono{ewu odluka na lokalnom nivou". U odlomcima iz izbornog programa Demokratske unije za integraciju mo`e se zapaziti da se govori mnogo malo o decentralizaciji vlasti i u wihovoj deklaracija se ukazuje da ¢e se DUI zalagati za "decentralizaciju vlasti i razvoj lokalne samouprave".

Kad je u pitawu meÚunarodni polo`aj zemqe, a imaju¢i u vidu da nije usvojen program Vlade, ekspoze premijera je jedino sa ~ime mo`e da se napravi komparacija kompatibilnosti sa programima partija vladine koalicije. U tom kontekstu mora da se napomene da su programi partija apsolutno kompatibilni sa ekspozeom premijera izlo`enim pred Skup{tinom Republike Makedonije. MeÚutim, ne mo`e da se ne navede ~iwenica da se o polo`aju Republike Makedonije u meÚunarodnom kontekstu i integracija sa EU i NATO u svim programima partija, pa i u premijerovom ekspozeu, govori u nekoliko deklarativnih re~enica na kraju programa ili ekspozea, i navodi strate{ko opredelewe odgovaraju¢e partije/ Vlade za integrisawe u ove strukture.

Bez pretenzija da se opravdaju odreÚena odstupawa, neophodno je da se istakne da je nova Vlada Republike Makedonije jo{ uvek u fazi konstituisawa i da se suo~ava sa te{kim nasledstvom koje je ostalo od prethodne vlasti. Radi se o nekoliko desetina hiqada "gladnih" radnika, o problemu sa velikim preduze¢ima koja su u ste~aju, problemu sa korupcijom, organizovanim kriminalom, nedozvoqenom trgovinom sa narkoticima i belim robqem i dr. Pri tome, o~ekuje se implementacija Okvirnog sporazuma, popis stanovni{tva, doma¢instava i stanova, potpisivawe novog stend-baj aran`mana sa MMF-om i drugi zadaci strategijskog karaktera. Na samom po~etku, ta~nije, tokom 100 dana, novoj Vladi je zadao udar i Savez sindikata Makedonije sa pretwama o generalnom {trajku kao i protesti takozvanih "lavova", branioca i rezervnog sastava voejnih stare{ina i policajaca sa sve glasnijim zahtevima u vezi sa u~estvovawem u vojnom konfliktu, red nere{enih obrazovnih problema i dr. I pored toga, nova Vlada je uspela da se konstituira i konsolidira sa svim propratnim slabostima.

U proteklih 100 dana, pravna dr`ava je funkcionsala u znaku davawa mogu¢nosti i uslova za efikasniji razvoj pravne dr`ave, iako jo{ uvek postoje sektori u kojima pravna dr`ava ne funkcionira u smislu bezbednosti i sigurnosti graÚana, i gde ne mo`e da doÚe do potpune primene Ustava i zakona.

Naime, odreÚena ministarstva, kao {to je Ministarstvo za unutra{we poslove, ne mo`e da vr{i potpunu kontrolu u pojedinim regionima sa namerom da se pronaÚu lica za koje postoje dokazi da su izvr{ioci krivi~nih dela, radi ~ega se raspisuju poternice, iako se zna ~ak gde se na teritoriji Makedonije kriju ti izvr{ioci. Ipak, u ovom segmentu u pozitivnom smislu postoji razlika u poreÚewu sa iskustvima i praksom prethodne Vlade.

U proteklih 100 dena, Vlada nije pokazala najboqe rezultate kad su u pitawu departizacija i depolitizacija organa dr`avne uprave, s obzirom da se jo{ uvek biraju qudi koji pripadaju odreÚenim politi~kim partijama, a zapostavqeni su profesionalni kvaliteti i mogu¢nosti za upravqawe. Ipak, za pohvalu su koraci koje je preduzela LDP kao odgovor na reakciju graÚana, iako, na`alost, SDSM nije sledila wihov primer.

U proteklih 100 dana, Vlada je pokazala rezultate u borbi protiv organiziranog kriminala i suzbijawa korupcije. Poja~ane kontrole i revizije, posebno na~ina na koji je vr{ena privatizacija, rezultirale su sa pokretawem velikog broja istra`nih postupaka. Poja~ane su i aktivnosti na suzbijawu organizovanog kriminala, posebno otkrivawu i spre~avawu nelegalne trgovine qudima.

Vlada treba da produ`i sa svim ovim aktivnostima. Pri tome, treba posebno da se vodi ra~una da se ne pravi selekcije lica protiv kojih se preduzimaju istra`ni postupci. Ne sme da postoji ni vremensko ograni~ewe, odnosno treba da se preduzmu postupci i za dela koja su napravqena pre 1998, kao ni ograni~ewa u odnosu na etni~ku ili partisku pripadnost sumqivih lica.

U prvih 100 dana se prime¢uje nedovoqno po{tovawe i primewivawe meÚunarodnih ugovora koje je ratifikovala Republika Makedonija.Takav primer je i odugovla~ewe saradwe sa Ha{kim tribunalom.

U vezi sa primenom Okvirnog sporazuma, Vlada je sastavila dinami~ki plan za dono{ewe zakona i podzakonskih akata. Ipak, dinamika nije u skladu sa propisanim obavezama iz Okvirnog sporazuma, {to je i razumqivo imaj¢i u vidu ka{wewe koje se provla~i od potpisivawa sporazuma.

Nova Vlada je odredila osnovne smernice makroekonomske politike za 2003. godinu. Naime, izraÚen je i donesen Plan za implementaciju Okvirnog sporazuma, zapo~ela je antikorupcijska akcija i sa predstavnicima MMF-a je potpisan dugoo~ekivan stend-baj aran`man, sa ~ime su stvoreni uslovi za privla~ewe stranog kapitala.

U toku 100 dana Vlade, odr`ane su stabilne cene i stabilan devizan kurs denara, a devizne rezerve su bile zadr`ane na nivou od 800 miliona dolara. Mo`e da se ka`e da o`ivqava industriska proizvodwa i privredna razmena sa inostranstvom, ali jo{ uvek nedovolno da bi se obezbedio dinami~niji razvoj.

Imaju¢i u vidu da za glavnog partnera u novoj Vladi (SDSM) ponovo preuzimawe vlasti zna~i izazov, normalno je da o~ekujemo da ¢e u narednom period postojati {ansa za ostvarivawe onoga {to je predviÚeno u programu Vlade. U tom pogledu,odreÚena kadrovska osve`ewa Vlade koja treba {to br`eda se izvr{e, zna~i¢e i svojevrsnu garanciju.

Posebnu pa`wu zaslu`uje ocena da se predstavnici Vlade nisu najboqe sna{li u razgovorima sa predstavnicima MMF-a. U nemogu¢nosti da preko efikasnije fiskalne politike obezbede ve¢e buxetske prihode, slo`ili su se sa varijantom da se pove¢a stop DDV-a (poreza na dodatnu vrednost) za artikle sa povla{¢enom stopom. Ta~no je da ¢e se na taj na~in sanirati buxetski deficit za 2003. godinu, ali s druge strane, to ¢e negativno da uti~e na standard stanovni{tva, a to zna~i daqe siroma{ewe.

TakoÚe, nije napravqeno dovoqno za privla~ewe direktnih stranih investicija, ~ime bi se nadoknadio deficit sopstvene akumulacije. Svakako, u tom pogledu krhka politi~ka situacija jo{ uvek predstavqa prepreka za prodirawe stranog kapitala. Naime, bez novih investicija, ne mo`e da se pove¢a aktivirawe postoje¢ih i izgraÚivawe novih kapaciteta, a sa time bi se smawio broj nezaposlenih, odnosno pove¢ao bi se broj zaposlenih, ~ime bi se pozitivno delovalo na smawewe negativnih efekata od pove¢awa DDV-a i smawewe siroma{tva.

Socijalna pitawa

Poalaze¢i od ~iwenice da su osnovni priorite Vlade smawewe siroma{tva i nezaposlenosti, analiza rada Vlade u prvih 100 dana se zasniva na sagledavawu {ta je ta napravila u proteklom periodu u odnosu na ove probleme. U tom kontekstu, posebnu pa`wu zaslu`uje analiza tri zna~ajna dokumenata koji u velikoj meri opredequju smernice delovawa Vlade u odnosu na prethodno anticipirane probleme iz socijalne sfere. Radi se o Nacionalnoj strategiji za smawewe siroma{tva u Republici Makedoniji, Socijalnom ugovoru i stend-baj aran`manu sa MeÚunarodnim monetarnim fondom.

Kad je u pitawu analiza ovog zna~ajnog dokumenta, treba da se naglasi da bez obzira {to su i partije u svojim predizbornim programima, a i Vlada u svom programu rada, najavqivali sopstvenu Nacionalnu strategiju za smawivawe siroma{tva u Republici Makedoniji, zbog kratkog perioda vladawa nisu bili u mogu¢nosti da izgrade sopstvenu Strategiju. Postoje¢u Strategiju je izradio Komitet za izradu Strategije kojim je rukovodio ministar za finansije prethodne Vlade. Strategija je izraÚena u skladu sa zahtevima Svetske banke u periodu 1999-2000. godine (privremena verzija), odnosno 2000-2002 godine (definitivna verzija). Oficijalno, Vlada jo{ uvek nije usvojila Strategiju, ve¢ ona predstavqa polaznu osnovu za graÚewe operativne strategije za prevazila`ewe siroma{tva i nezaposlenosti.

Ipak, imaju¢i u vidu da postoje¢a Strategija predstavqa polaznu osnovu za prevazila`ewe siroma{tva i nezaposlenosti, odnosno, predstavqa konkretan putokaz za slede¢e korake Vlade u odnosu na re{avawe problema siroma{tva i nezaposlenosti, ukaza¢emo, sasvim ukratko, na na{e sagledavawe u kom pravcu ona treba da se mewa i nadograÚuje.

Strategija treba i mo`e da se gradi i daqe, sa primenom pluralisti~ko -metodolo{kog pristupa koji sa podjednakom relevantno{¢u uzima u obzir, pri izra~unavawu stope siroma{tva, kako potro{wu, tako i prihode. Istovremeno, neophodno je da se posveti ve¢a pa`wa jednom od osnovnih generatora siroma{tva - nezaposlenosti, preko dopunske analize frikcione, strukturalne i cikli~ne nezaposlenosti. Potrebno je da se posveti ve¢a pa`wa i fenomenu nejednakosti, kao elementu koji je neodvojiv od analize stepena siroma{tva.

dvehiqadite godine, smatramo da je neophodna nova analiza `ivotnog standarda jednog ne tako malog dela makedonske populacije koja, iako direktno ne spada u siroma{no stanovni{tvo, uskoro to mo`e da postane.

Vlada Makedonije je 20. decembra 2002. godine potpisala Socijalan ugovor o saradwi (socijalno partnerstvo) sa Savezom sindikata Makedonije. U kontekstu ove analize treba da se istakne da ovaj ugovor afirmi{e slede¢e prioritete iz socijalne sfere:

- stvarawe uslova i pretpostavki za otvarawe novih radnih mesta i smawewe nezaposlenosti;

Ovaj Vladin korak veoma eksplicitno govori da je ona ~vrsto re{ena da svoja predizborna obe¢awa ostvari u praksi. Najboqi pokazateq za to je evidentno poklapawe prethodno nabrojanih prioriteta i onih koji su dati, kako u predizbornim programima partija, tako i u ekspozeu premijera. Ocewuju¢i Socijalni ugovor kao pozitivan potez u radu Vlade u prvih sto dana, preostaje nam da vidimo u kojoj meri ¢e biti realizovan u periodu koji sledi.

7. fevruara 2003. godine, Vlada je potpisala dugo o~ekivan aran`man sa MeÚunarodnim monetarnim fondom. Dobra strana ovog aran`mana je u tome {to pored direkte finansijske podr{ke od strane MMF-a u iznosu od 27 miliona dolara, on automatski treba da odmrzne i neophodna sredstva od donatora u iznosu od oko 126 miliona dolara. Lo{a strana proizlazi od korekcije stope DDV-a -cena koju makedonski graÚani treba da plate za dobijawe ovog aran`mana. Naime, izmena poreza na dodatnu vrednost predviÚa smawewe op{te stope od 19% na 18 %, ali i prebacivawe ve¢e grupe proizvoda iz sada{we povla{¢ene stope od 5% na nivo op{te stope od 18%. Na ovaj na~in, ako se izostave osnovni prehranbeni proizvodi, do¢i ¢e do pove¢awa cena proizvoda i usluga koji direktno uti~u na `ivotni standard graÚana.

Op{te ocene za bezbednost u zemqi u prvih 100 dana Vlade, variraju od "nestabilna", do "krhka" do "relativno stabilna". Ipak, treba da se konstatuje da ona nije na zadovoqavaju¢em nivou. To je uslovqeno mnogobrojnim situacijama i dogaÚajima, posebno u zapadnom delu Makedonije ili ta~nije, u {irem regionu zemqe koja je 2001.godine bila zahva¢ena vojnim aktivnostima. U ovom regionu jo{ uvek ima delova u kojima ne funkcionira pravna dr`ava, u kojima bezbednost i sigurnost graÚana ne e garantovana, mir jo{ uvek potpuno ne vlada, a neke delove ne mogu da kontroli{u snage bezbednosti. Policija i etni~ki me{ane ekipe nisu prisutne u svim naseqima. Jo{ uvek ima prostora sa ograni~enim mogu¢nostima za kretawe koji se obezbeÚuju sa organizovanim konvojima sa kojima se posti`u potrebni efekti. Potpuna kontrola tih podru~ja je samo na nivou planova, ukqu~uju¢i i planove za izgradwu policiskih stanica ili wihovo opremawe. Sve to ima negativan uticaj na raspolo`ewe stanovni{tva koje nezavisno od etni~ke pripadnosti tra`i prisustvo policiskih snaga koje ¢e im garantovati bezbednost. Posledice nepotpune kontrole svih delova zemqe, ogledaju se u delovawu kriminalnih bandi za koje se smatra da operi{u u grupama od 5 do 10 osoba. U posledwe vreme, wihov broj je sve ve¢i kao i opasnosti za bezbednost. Kontinuirano se de{avaju ubistva, rawavawa i maltretirawa graÚana, pqa~kawa i ponovna ru{ewa obnovqenih ku¢a i drugih objekata, kraÚe, kidnapirawa, ucene i sli~ne pojave.

Ipak, postoji kvalitativna razlika u na~inu kako se sagledavaju problemi u domenu mira i bezbednosti izmeÚu sada{we i prethodne Vlade. Zapa`aju se i konkretni pozitivni pomerawa, iako su rezultati daleko od nada i `eqa graÚana.

Kao rezultat napora za implementirawe Ohridskog sporazuma, pripadnici etni~kih zajednica su postavqeni i na najvi{a mesta u bezbednosnim strukturama-zamenici ministara, dr`avni sekretari, pa sve do komandanata policijskih stanici. Osim toga, u proteklih 100 dana ove Vlade, preko kratkotrajnih kurseva postignuti su odreÚeni rezultati u "pravi~noj zastupqenosti etni~kih zajednica". Ovo se naro~ito odnosi na Albance. Nacionalna struktura snaga bezbednosti zna~ajno je popravqena, a mere koje se sprovode u Vladi i nadle`nim ministerstvima jo{ vi{e ¢e se usklaÚivati sa nacionalnom strukturom stanovni{tva. Ipak, u ovom periodu se pojavquju dve situacije: odstupawa u odnosu na zastupqenost drugih etni~kih zajednica, posebno Roma, kadrovska re{ewa i provla~ewe neodgovaraju¢ih kandidata pri izboru pripadnika snaga bezbednosti. Naime, prime¢uje se odstupawe od op{tih kriterijuma pri izboru kandidata iz redova etni~kih zajednica koje prethodno treba da proÚu niz specijalnu obuku.

U Vladinom programu je izbegnuta kvalifikacija "paravojne strukture". U GPMS-u, u delu koji se odnosi na bezbednost dr`ave, ovo pitawe zauzima ~elno mesto. Razlika u kvalifikaciji se javqa kao odraz stava da li su paravojne strukture raspu{tene po rasformirawu ONE, ili su one i daqe prisutne, ali kao kriminalne grupe - kao {to se naj~esto spomiwu od strane oficijalnih organa u dr`avi tokom proteklih 100 dana. Izve{taji sa terena govore o dobro naoru`anim i pokretnim grupama, koje ~ine po 10 i vi{e pripadnika raspu{tene ONE. Wihovo delovawe li~i na paravojnu formaciju, jer ne bi smela da se minimizira mogu¢nost ugro`avawa mira i stabilnosti u odreÚenim reonima i regionima. ^ak i sa prihvatawem kvalifikacije "kriminalne bande", nedostaje brza i efikasna akcija za re{avawe. Posledice toga su veliki broj `rtvi, ubistva i rawavawa, pqa~ke, pretwe, ucene, ru{ewe objekata (pre svega obnovqenih) u skoro svim kriznim regionima, kao i ograni~ena mogu¢nost kretawa i saobra¢aja koja se ogleda pre svega u nemogu¢nosti da se uspostavi putni~ki `elezni~ki saobra¢aj na relaciji Skopje - Tetovo - Gostivar - Ki~evo.

Mesno stanovni{tvo tra`i da se {to br`e i efikasnije ras~isti sa ovim kriminalnim bandama (paravojne formacije), a Vlada je du`na da slu{a glas naroda, posebno kad se on identifikuje nezavisno od nacionalne pripadnosti. Zna~i, na ovom planu, rezultati su vidqivi, ali ne i potpuni.

Da bi snage bezbednosti mogle da preduzmu sve mere za uspostavqawe mira i bezbednosti graÚana, neminovno je prethodno da se izvr{i razoru`avawe civilnog stanovni{tva. Procewuje se da graÚani poseduju od 600-700 hiqada

komada nelegalnog oru`ja ili prose~no, svaki tre¢i stanovnik Makedonije poseduje oru`je. Akcija za razoru`avawe ne mo`e i ne sme da se vodi stihijski-treba da je organizovana i maksimalno isplanirana, regulisana sa zakonom i u wu treba da budu ukqu~eni meÚunarodni faktori.

U proteklih 100 dana, nova Vlada samo diskutira i konstatira da je potrebno da se donese ovaj zakon. Identi~an je slu~aj i sa Parlamentom. Iako se smatralo da je dono{ewe zakona za razoru`avawe prioritet zbog svih efekata koji treba da se postignu radi kontrolisawa stawa u celoj dr`avi, prakti~no ni{ta nije postignuto. Odugovla~ewe i odlagawe dono{ewa zakona mo`e da ima te{ke posledice. Iskustva drugih zemaqa pokazuju da je za uspe{no skupqawe oru`ja potrebno vreme od 3 do 18 meseci. To zna~i da aktuelna vlast, prolongiraju¢i dono{ewe zakonske regulative, prolongira i akciju.

Iako je od prestanka ratnih dejstava pro{lo skoro godina i po dana, Makedonija se suo~ava sa problemom vra¢awa raseqenih lica. Prema podacima, u razli~itim centrima, hotelima, privatnim ku¢ama i sli~no, van svojih domova nalazi se jo{ oko 8000 osoba. Wihovo vra¢awe je onemogu¢eno iz vi{e razloga: nefunkcionisawe pravne dr`ave i prividni mir u kriznim regionima, ose¢awe nesigurnosti i nebezbednosti, pretwe ali i produ`eni zlo~ini raznih naoru`anih kriminalnih bandi.

U Vladinom programu, pitawe vra¢awa raseqenih osoba je obuhva¢eno u devet prioritetnih zadataka. U jednoj prilici, pri susretu sa raseqenim licima iz Ara~inova, predsednik Vlade je naglasio da "ciq ove Vlade, na kome radimo i ne¢emo odstupiti bez obzira na prepreke sa kojima se suo~avamo, je da se sve raseqene osobe vrate u svoje domova". Prilikom istog susreta, premijer je ocenio da "u prethodnom periodu ovaj proces nije bio ni dovoqno uspe{an niti dovoqno brz".

Situacija se ponavqa. Nikakav rezultat ne daje ni organizovana i planirana akcija za vra¢awe raseqenih osoba iz kolektivnih centara. GraÚani negoduju da se za boravak raseqenih osoba nepovratno tro{i novac sa kojim treba da im se poprave uslovi za vra¢awe. Nerealizira se vra¢awe raseqenih osoba u wihove domove, {to je nacionalan interes. Problem ostaje otvoren bez vidqivih konkretnih mera. Vra¢awe raseqenih osoba se povezuje i sa neminovnom obnovom razru{enih privrednih kapaciteta. Ovaj proces do sada nije ni zapo~eo.

U dosada{wem periodu, ni ova Vlada nije pokazala dovoqno spremnosti da ras~isti dileme povezane sa sudbinom kidnapiranih i is~ezlih osoba. U proteklih ~etiri meseca odr`an je jedan susret premijera sa porodicama 12 kidnapiranih i jedan susret roÚaka {est is~ezlih osoba sa ministrom za unutra{we poslove. Do sada se sve svelo na obe¢awa da "¢e se najodgovornije raditi na rasvetlavawu sudbina kidnapiranih, a tvrdewa da "najve¢i deo dokumentacije za slu~aj kidnapiranih osoba je is~ezao iz arhive MVR-a" ne predstavqa zadovovoqavaju¢u protivvrednost za dosada{wu neefikasnost.

Prakti~no se mo`e re¢i nije ni po~ela realizacija programskog opredeqewa Vlade za "razja{wewe sudbine kidnapiranih osoba i utvrÚivawe odgovornosti za izvr{ena kidnapirawa, kao i sudbine is~ezlih osoba". Misterija koja postoji oko kidnapirawa 12 Makedonaca, svih iz tetovskog kraja, kao i oko 6 Albanca koji su nestali, ostaje neobja{wewa, {to uti~e na raspolo`ewe graÚana i bezbednost u regionu.

U zemqi produ`ava nasiqe nad nevinim stanovni{tvom. Wega vr{e kriminalne grupe. Civilno stanovni{tvo, bez obzira na nacionalnu pripadnost, to ne prihvata. U etni~ki ~istim teritorijama ovo nasiqe se manifestuje kao ucena za novac, pqa~kawa, {irewe prostitucije i sli~no, {to umawuje op{ti utisak o efikasnosti snaga bezbednosti i kontroli cele teritorije zemqe. MeÚutim, ovakvi vidovi nasiqa, paqewa i pritisci su o~igledni i u etni~ki me{anim sredinama.

Ovaj vid delovawa dobija karakter nastojawa da se formiraju etni~ki ~iste teritorije. Programsko opredeqewe Vlade za "spre~avawe svake vrste nasiqa ili pritiska za etni~ko ~i{¢ewe pojedina~nih naseqa ili delova teritorije Makedonije" ne daje konkretnije rezultate.

Kad je u pitawu celokupno funkcionisawe dr`ave i wenih organa, meÚu graÚanskim prioritetima navedeni su i decentralizacija, razvoj i funkcionisawe lokalne samouprave. Centralizacija dr`ave koja se zasniva na mo¢i skoncentrisanoj na dr`avnom nivou, predstavqa jeden od problema sa kojima se svakodnevno susre¢e obi~an graÚanin. Zato, jeden od prioriteta vlasti koja je ve¢ potro{ila svojih prvih 100 dana, bi trebalo da bude i ja~awe funkcija i ingerencija lokalne samouprave, odnosno op{tina. Bez obzira {to je done{en Zakon za lokalnu samoupravu, ipak ostaje da se donesu dopunski zakoni koji ¢e regulisati ovu oblast. U tom ciqu, Ministarstvo za lokalnu samoupravu je pripremilo Operativan plan za realizaciju Okvirnog sporazuma. Prema Ministarstvu za lokalnu samoupravu, do kraja aprila treba Skup{tini da se dostave: zakon za javna preduze¢a, zakon za radne odnose, sudove, putne isprave, za narodnog pravobraniteqa, izvr{ni postupak, sredwe obrazovawe, osnovno obrazovawe, kulturu, upotrebu simbola zajednica, za Republi~i sudski savet i zakon za upotrebu jazika koji su obaveza koja proisti~e iz potpisanog Okvirnog sporazuma.

S druge strane, u skoro svim op{tinama i wenim jedinicama ukqu~eni su novi qudi, u najve¢em broju slu~ajeva predstavnici koalicije "Za Makedoniju zajedno". U nekim jedinicama za lokalnu samoupravu, prime¢uje se da se za rukovodioce u podru~nim jedinicama postavqeni qudi koji nemaju odgovaraju¢i stepen obrazovawae ili su bez stru~osti i kompetencija za funkciju ili resor koji su dobili. Uo~eno je da se negde, kao osnovni kriterijum za imenovawe, uzima dosada{wa partijska aktivnost.

Drugi podatak koji pada u o~i je tendencija da se u mnoge ustanove na rukovode¢e pozicije vrate kadrovi koji su na tim funkcijama bili pre izbora 1998. godiea. Ovo izaziva sumwu u spremnost Vlade da preduzme korake za radikalnije promene u jedinicama lokalne samouprave, ali i na dr`avnom nivou, sa postavqawem mladih, stru~nih i kompetentnih qudi na rukovode¢im mestima, spremnih da uvedu kvalitetne promene u resore u koje bi bili postavqeni.

U nekim institucijama se prime¢uje i nepotizam, za {to je u nekoliko navrata i alarmirano. Ankete, na primer u Bitoqu, pokazuju da Vlada mora energi~nije da se bavi ovom pojavom, kad pojedina~ni lokalni i dr`avni mo¢nici demonstriraju mo¢ i autoritet.

Imaju¢i u vidu da u kriznim podru~jima treba da profunkcioniraju i me{ane policijske patrole, ostaje da se vidi u narednom periodu kako ¢e se sa ovim problemom izboriti Ministarstvo za unutra{we poslove, ali i lokalna samouprava. Do sada pokazani rezultati nisu dovoqni da bi mogao da se izvu~e konkretan zakqu~ak.

Osvrnuv{i se na pitawe tretmana nevladinih organizacija od strane lokalne samouprave, treba da se istakne da je u svom ekspozeu, pri izboru Vlade, mandator Crvenkovski naglasio zna~ewe koje pored media treba da imaju i graÚani i nevladin sektor. Na neki na~in, ovo daje ve¢u te`inu nevladinim organizacijama, odnosno mogu¢nost one da budu korektori i inicijatori za razvijawe demokratskih procesa, kao i faktor koji ¢e uvek biti respektibilan, zato {to polazi od interesa obi~nih qudi. Ipak, na~in kako sada{wa vlast na svim nivoima tretira nevladine organizacijerane, pokazuje da su nevladine organizacije nedovoqno ukqu~ene u borbu protiv korupcije, razoru`uvawa, nepotizma i nezaposlenosti. One su nedovoqno koordinirane u svojim aktivnostima, posebno u segmentima koji treba da razvijaju lokalnu samoupravu.

U ovom trenutku je dosta te{ko da se napravi analiza sprovoÚewa onoga {to je obe¢ano u prvih 100 dana Vlade, imaju¢i u vidu koliko dug proces je u pitawu, istovremeno znaju¢i da i ova vremenska distanca prakti~no ne zna~i ni{ta.

Bitno je da se napomene da kad je u pitawu pribli`avawe Evropskoj uniji i NATO-u, a posebno EU, ne radi se o pribli`avawu koje mo`e da sprovede ili deklarira jeden ~lan bilo koje vlade, niti da za pribli`avawe EU mo`e da bude zadu`en samo jeden ~lan Vlade. Pribli`avawe EU zna~i rad i graÚewe strategije na svim poqima dru{tvenog `ivota, zapo~iwu¢i sa funkcionalnom pravnom dr`avom, reformama u ekonomskom sistemu i finansijama, preko zdravstva, sudstva, unutra{wih poslova, odbrane, pa sve do kulture, za{tite `ivotne sredine i poqoprivrede. Zato i monitoring u ovom sektoru ne mo`e da se ograni~i samo na pra¢ewe jednog resora, ve¢ i celokupnog rada i aktivnosti Vlade u svim wenim resorima.

Vlada je pokazala u svojih 100 dana da ima nameru da uvede red u spoqa{wu politiku Republike Makedonije. Ipak, nisu preduzete mere sa kojima ¢e se pokazati da je predstavqawe Makedonije u svetu pitawe od nacionalnog interesa.

Iako respektujemo stav premijera da se ne mo`e javno diskutirati o strategiji za re{avawe spora sa Gr~kom oko upotrebe ustavnog imeta Republike Makedonije, ne mo`emo a da ne primetimo da se u javnosti stvorio utisak da se radi o sporu na relaciji Predsednik-Vlada. Dugo vremena nenazna~en pregovara~ i javne debate ~iji zadatak je taj, ne samo {to bacaju senku na zalagawe za kohabitaciju, ve¢ se odaje utisak da Makedonija u su{tini nema strategiju za to kako da u~vrsti svoju pregovara~ku poziciju.

Delovawa ministarke za spoqne poslove-opoziv ambasadora koji nesavesno izvr{avaju svoju funkciju, revizije rada ambasada i najave za dono{ewe Zakona za diplomatiju, su potrebni, ali ne i dovoqni da bi moglo da se oceni da Makedonija ima konzistentnu spoqa{wu politiku i stabilnu relaciju Predsednik-Vlada. Ovo se dodatno potvrÚuje sa postupkom za postavqawe novih ambasadora, ali i jo{ vi{e sa postupkom definisawa uloge Makedonije po pitawu Ira~ke krize.

Jedna od sre¢nih okolnosti u celoj situaciji je izbor ministarke zadu`ene za evropske integracije. Iz izjava u mediumima mo`e da se zakqu~i da se radi o nekome ko odli~no poznaje situaciju, o dobrom analiti~aru i o realisti koji je domenu pribli`avawa Evropskoj uniji spreman mnogo da radi i vrlo ozbiqno shvata svoj zadatak. MeÚutim, kao {to je gore ve¢ re~eno, jedan ~ovek nije dovoqan da bi Makedonija mogla da se pribili`i Evropskoj uniji.

Kad se govori o pribli`avawu Makedonije EU, najbitniji su kriterijumi Unije koji su usvojeni od strane Evropskog saveta u Kopenhagenu 1997. godine:

MeÚutim, ~ini se da se izraz "aproksimacija legislative", koji politi~ari upotrebqavaju, ili u prevodu: "pribli`avawe zakonodavstva", ~esto uzima kao kriterijum sa kojim se meri kolko je Makedonija bli`e do Evropske unije. Ovaj pristup je sasvim pogre{an, s obzirom da je kqu~ni kriterijum zapravo kolko se u Makedoniji po{tuju zakoni (~ak i oni koji su neusagla{eni), odnosno koliko pravna dr`ava funkcionira. Sasvim su nepotrebni zakoni koi su usagla{eni sa evropskim, ukoliko se ne primewuju.

Ipak, kad govorimo o konkretnim rezultatima koje je Vlada ostvarila u prvih 100 dana, mora da se napomene da dinamika procesa u Sektoru za evropsku integraciju izgleda ovako:

- utvrÚivawe dinamike za pribli`avawe zakonodavstva, planirano za kraj februara 2003. g.;

Iz ovoga proizilazi nesumqiv zakqu~ak da u prvih 100 dana Vlada nije napravila ni jeden konkretan korak koji bi procesu integracije sa Evropskom unijom dao ve¢u dinamiku. S druge strane, ne smeju da se zaborave ni stawa koja su zate~ena u ministarstvima i sektorima, ukqu~uju¢i i nedovoqnu ekipiranost stru~nim kadrovima, {to onemogu¢ava da se zadovoqi dinamika koja je bila obe¢ana na izborima. Zato je veoma te`ak zadatak da se u prvih 100 dana napravi konkretan progres u pribli`avawu prema EU.

U tom smislu, pouka dobijena od iskustva Hrvatske i Slovenije, zemaqa sa kojima su ostvareni intenzivni kontakti, mo`e da predstavqa ve¢i input u kreirawu programa politike sa EU. Ovo je jo{ zna~ajnije imaju¢i u vidu da makedonski sektori za evropsku integraciju u pojedina~nim sektorima, sa isklu~kom dva - tri ministarstva, nisu mnogo aktivni.

Izmene i dopune Zakona za odbranu koje su done{ene u januaru 2003. godine, predstavqaju konkretan korak napred u pribli`avawu prema NATO alijansi. Ostvareni susreti na dr`avnom nivou, pove¢ana komunikacija i razmena iskustva pridonose ubrzavawu postupka.

MeÚutim, ne mo`e da se izbegne generalno mi{qewe da nisu preduzeti koraci za identifikaciju snaga koji usporavaju integraciske procese, a jo{ mawe su preduzeti koraci za spre~avawe wihovog delovawa. Naime, evidentno je da neke polulegalne strukture koje se bave {vercom, kojima odgovara postojawe granica i koje su finansijski mnogo mo¢ne -usporavaju proces integrisawa u EU i NATO.

U rezimeu analize za napravqeno u prvih 100 dana, mo`e da se naglasi da uprkos tome {to je navedeni period prekratak za dono{ewe mera koje ¢e izazvati radikalnije promene, Vlada je ipak ponudila konkretne pokazateqe koji mogu da defini{u stepen realizacije predizbornih obe¢awa, a samim tim, dovoqno indikatora za procenu wenog dosada{weg rada.

Neminovno je da Vlada treba da stvori uslove i mehanizme za preuzimawe aktivnosti u pravcu departizacije i depolitizacije organa dr`avne uprave, efikasno i celovito sprovoÚewe Ustava i zakona na celoj teritoriji Republike Makedonije, kao i sprovoÚewe svih meÚunarodnih ugovora koji su do sada ratifikovani. Potrebno je da se donesu i izvr{e izmene legislative sa ~ime ¢e se doprineti oja~awu nezavisnog sudstva, potpunoj implementaciji Ohridskog Okvirnog sporazuma, kao i produ`ewe borbe protiv organizovanog kriminala i suzbijawe korupcije. Time bi se stvorile realnije mogu¢nosti za vladawe prava i pravne dr`ave u celini, za {to se zala`u sve politi~ke partije u wihovim programima i sama Vlada u celini.

Svakako je normalno da se o~ekuje da nova Vlada ne mo`e da se zadovoqi samo sa stabilnim cenama, niskom inflacijom i stabilnim deviznim kursem denara. Da bi se dr`ava izvukla iz stagnacije i da bi se smawilo siroma{tvo i nezaposlenost, mora¢e da se aktivira i u okviru:

U zavr{nim sagledavawima onoga {to je Vlada ispunila u oblasti socijalnog `ivota, mo`emo da naglasimo da je Vlada svojim radom, iako je sto dana kratak period za dono{ewe mera koje ¢e izazvati radikalnije promene u sferi socijalnog `ivota, ponudila konkretne pokazateqe za sagledavawe stepena realizacije predizbornih obe¢awa, a samim tim i dovoqno indikatora za evaluaciju wenog dosada{weg rada. U tom konteksu, polaze¢i od ~iwenice da se ne mo`e gledati samo crno-belo, odnosno da je promena stawa u socijalnoj sferi krajwe komleksan proces, uslovqen od brojnih faktora (ekonomskih, politi~kih, etni~kih), ipak ¢emo dati sebi pravo da u strogo eksplicitnoj formi, iska`emo sopstveno mi{qewe za rad Vlade u prvih sto dana.

- u sredi{te svog delovawa postavila je pitawe smawewa siroma{tva i nezaposlenosti kao svoj osnovni zadatak;

- sa potpisivawem Socijalnog ugovora Vlada je prihvatila da vodi politiku socijalnog partnerstva sa sindikatima za ostvarivawe i za{titu prava radnika;

- u oblasti poreske politike, Vlada je ukinula vojni porez, i tako je smawila poreska optere¢ewa;

- najavila je velike u{tede u javnoj potro{wi, ~ime treba da se otvori prostor za ve¢e investicije u privatnom sektoru, {to treba da rezultira sa mogu¢no{¢u da se pove¢a zapo{qavawe;

- pokrenula je incijativu za obezbeÚivawe adekvatnih poreskih olak{ica za poslodavce koji zapo{qavaju nova lica;

- pokrenula je akciju za utvrÚivawe i doslednu primenu kriterijuma za ostvarivawe prava na socijalnu pomo¢ i regulisawe statusa neprijavqenih radnika koji su istovremeno korisnici socijalne pomo¢i.

Ono {to Vlada nije ispunila u odnosu na svoja obe¢awa pre svega je u neposrednoj korelaciji sa sklapawem iznuÚenog aran`mana sa MMF-om. Naime, on predstavqa direktan pritisak na graÚane Makedonije sa ni`im `ivotnim standardom, a to je u suprotnosti sa predizbornim obe¢awima za smawewe siroma{tva. Ovaj aran`man ima svoje dodatne negativne refleksije zbog toga {to je on definitivno iskqu~io mogu¢nost za dono{ewe posebnog zakona za preduze¢a u ste~aju koji bi se zaposlenima omogu¢ilo da idu u penziju po povla{¢enim uslovima. Kona~no, ~ini se da Vlada ne ispuwava do kraja niti jedno od osnovnih predizbornih obe¢awa kad je u pitawu voÚewe ra~una o socijalnoj sigurnosti graÚana, s tim {to ne pokazuje dovoqno sluha da sa odgovaraju¢im merama i dinamikom, re{ava stalne {trajkove u Republici Makedoniji.

Mo`e da se zakqu~i da u oblasti bezbednosti, koja je jedno od prioritetnih pitawa u Vladinom programu i koja spada u jasno opredelewe GPMS-a, mere i aktivnosti nisu u skladu sa potrebama. Vlada i organi vlasti u zemqi su pred mnogim isku{ewima, ali i pred neminovnim aktivnostima. Predstoje akcije za sreÚivawe, proces za graÚewe meÚuetni~kog poverewa kao po{tovawe javno date re~i, potpisanih dogovora, principa i vrednosti meÚunarodnog prava, kao {to se govori u programima Vlade.

Ispitivawa mi{qewa graÚana o Vladi koje je napravio Institut za sociolo{ka i politi~ko-pravna istra`ivawa iz Skopqa, pokazuju da Vlada Branka Crvenkovskog u`iva poverewe 72% od ukupno anketiranih ispitanika. Ovo pokazuje da i pored svih problema {to ih imaju graÚani, oni za sada veruju u ovu Vladu.

U velikom delu svojih aktivnosti, Vlada je uspela da se nametne kao autoritativna i odgovorna, kako na dr`avnom, tako i na lokalnom nivou. To je posebno vidqivo u sektorima kao {to su borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, prostitucije i javnih ku¢a, trgovine sa drogom.

U narednom periodu ostaje da se posveti mnogo vi{e pa`we decentalizaciji vlasti i ja~awu lokalne samouprave, posebno sa zapo{qavawem kadrova u javnoj administraciji za koje partiska pripadnost nema da bude osnovni preduslov.

Naredan period ¢e biti mnogo zna~ajan i za sektore koji sa Zakonom za lokalnu samoupravu treba postepeno da preÚu u ruke op{tina: obrazovawe, zdravstvo, kultura, privatizacija delova pred{kolskih ustanova i drugo.

Ova analiza nas na kraju ponovo vra¢a na ono od ~ega je sve i po~elo, a to je kompletno odsustvo kriti~ke i konstruktivne analize, odsustvo strategije i nepo{tovawe onoga {to su do sada napravili prethodnici. Bez ogled koliko je

stvarawe funkcionalne pravne dr`ave, u kojoj zakon, ~ak i neusagla{en, se po{tuje od svih na celoj teritoriji, usagla{avawe zakonodavstva je samo formalna operacija koja je, ali i ne mora da bude zna~ajna kao kriterium za pribli`avawe Evropskoj uniji.

U tom smislu i ovaj monitoring povoqno ocewuje izjavu premijera Crvenkovskog u ekspozeu u Skup{tini Republike Makedonije, da se bitka za integraciju Makedonije sa EU i NATO dobija u Makedoniji, a ne u Brislu, kao i da svaka druga opcija za Makedoniju predstavqa istorijski "¢orsokak". Ali, nekako te{ko, barem u prvih sto dana, mogu da se primete konkretni koraci u tom pravcu. Nadamo se da se u narednom periodu delovawa ova tendencija ne¢e produ`iti.

Ø Slavica Inxevska, Zamenik izvr{nog direktora za udru`ene programe

Ø Britanska vlada preko Ministerstva za spoqa{we poslove iz Fonda za spre~avawe konflikata

[1] Projekat "GraÚanska platforma za mir i stabilnost" je sprovela Fondacija Institut otvoreno dru{tvo-Makedonija u saradwi sa Centrima za podr{ku NVO u Velesu, Prilepu, [tipu i Ki~evu i sa lokalnim NVO iz Skopqa, Tetova, Kumanova, Bitoqa, Struge i Strumice. Projekat je kofinasirala Fondacija Institut otvoreno dru{tvo-Makedonija i britanska Vlada posredstvom Ministarstva za spoqne poslove iz Fonda za spre~avawe konflikata.

ГРАЂАНСКА ПЛАТФОРМА

ЗА МИР И СТАБИЛНОСТ

АНАЛИЗА И МОНИТОРИНГ

ПРОГРАМА ВЛАДE У ПРВИХ 100 ДАНА

Umesto uvoda

Socijalna pitawa